Kad mačke usvajaju kučke. I obratno.

Na proputovanju po divnoj nam zemlji, jedna grupica đaka je pronašla malo, napušteno i prljavo mače. Ta ista manjina đaka mu je kupila hranu, napojila ga, očistila vlažnim maramicama i smislila gde će ga udomiti kada ga odnesu kući.

Ređali su ideje:

“Moj ujak je veterinar, on će ga pregledati”, rekla mi je jedna devojčica.

“A komšijina mačka će ga podojiti, taman sad ima mačiće, pa ima i mleka”, dodala je druga. Na moje podignute obrve, požurila je da objasni:

“Hoće, prihvatiće ga sigurno, jer je mama mačka nedavno usvojila i kuče jedno malo, komšijsko.” Mačka usvojila kuče? I to može?

Može, kažu mi, sve može, kad ga odnesu kući.

Ako ga odnesu kući.

Kad je došlo vreme za forum o ovoj bitnoj temi, od nas jedanaestoro odraslih, dvoje je reklo da nema problem sa tim da se mače poveze. Troje je bilo, recimo, uzdržano, dok su ostalih šestoro bili jako protiv. I jako glasno protiv. Za svoje “protiv”, vozač je slegao ramenima i pružio argument koji svako može da razume i protiv kojeg se malo ko može pobuniti:

“Ja po zakonu i pravilniku firme ne smem da prevozim životinje”. Tačka. Nije da će nas zverka veličine šake zavaliti, ali tako jeste, čovek ima pravo.

Nešto što bi se još moglo razumeti, ali nije potpuno izvesno, rekao je lekar pratilac:

“Šta ako je bolesna? Možete da se zarazite!” Profesionalna dužnost, verovatno, razumljivo.

Mic po mic, grupica spasilaca se osula i ubrzo je preostala samo još ona devojčica u čijim je rukama bila životinja.

Argumenti, koje je, potom, većina odraslih (i glasnih) dala detetu bilo je:

“Jesi li ti poludela?”

“Bacaj tu mačku i ulazi u autobus!”

“Šta ti pada na pamet, ima i kod nas lutalica koliko hoćeš!”

“Kakva mačka, jesi li normalna?”

“Ostavljaj to i peri ruke odmah!”

Ovo je, naravno, ohrabrilo drugu decu (koja su, očigledno, nešto ranije naučila da je takav predlog nezamisliv) da malko ismeju i situaciju i drugaricu i da zaključe “Haha, ma opet ona…”

Dok je dete spuštalo mače na travu pored parkinga, pogledom smo je pratili iz autobusa mi mudriji, koji nismo tako poludeli, kojima na pamet više ne padaju sulude ideje i koji smo već bili spremni za polazak.

Problem mačeta, koje je sve glasnije mjaukalo dok je devojčica ulazila u autobus, smo rešili tako što smo brže-bolje zatvorili vrata, da ga ne čujemo.

“Sad se ono dere, jao, majstore, zatvaraj!”, doviknula je jedna od onih odraslih, zrelih, osoba.

Huh, i to smo rešili… Stari, neprevaziđeni, recept za mnoge probleme. Guraj pod tepih, zatvaraj vrata, zaključavaj bravu, gutaj ključ!

Dok je devojčica prolazila između sedišta i išla ka svom mestu, a suze se slivale niz obraze, druga odrasla i zrela osoba je, uz kolut očima, zaključila: “Vid’ sad ona plače. C!”

C! C c c. I to je bilo to.

Nisu o tome rekli više ništa. Poludelo dete je selo na svoje mesto i verovatno se, kad se smirilo, opametilo. Nije, srećom, mjaukalo, pa ga nismo čuli. U ponovo uspostavljenom redu i disciplini, zaputili smo se ka svojim kućama, uz muziku i pesmu. Neku groznu muziku, doduše, koju ova današnja deca slušaju. Ti bežični zvučnici, mobilni telefoni i video igrice nam ih, stvarno, upropastiše. Klinci su danas nevaspitani, bezosećajni i rastu bez ikakve empatije prema bilo kome. Mi odrasli, smo, inače, kao deca, bili mnogo finiji i, nekako, normalniji, brate. I još uvek smo takvi! Mi smo puni razumevanja i njihove ideje uzimamo za ozbiljno. Kad god možemo, podržimo ih sa “može” umesto da bez razmišljanja odbrusimo ono najlakše, “ne može”. Ili ako već stvarno ne može, uvek im objasnimo zašto ne može to što ne može i kako svet funkcioniše. Takođe, priču nikad ne završavamo sa “Zato što ja tako kažem!”, već sa njima pričamo kao da su razumna bića, što će jednog dana i postati, kad budu porasli, kao mi. 

Nikada, ali nikada ne prokockamo priliku da pohvalimo njihove dobre namere. To što su oni, ipak, takvi kakvi jesu, što su neposlušni, delikventi, bezobraznici… Za to su sve krive Kija Kockar, Cecina ćerka i Brenina snajka.

2 Replies to “Kad mačke usvajaju kučke. I obratno.”

  1. Loooove it!
    Razumem zašto si se dvoumila oko objavljivanja ali biće ti sve lakše tokom vremena.
    U današnjem društvu ,,drugačiji” su otpadnici. ,,Drugačiji” su oni sa mozgom.
    ,, Drugačiji” se ističu a to nikako ne valja.
    ( nešto me sve podseća na film 🙂 )
    Ali ja se luuudo zabavljam <3

  2. Fala ti, drago mi je <3

Leave a Reply