Fali ti (opet) Jedan Papir

Scena sa jedne studentske službe prilikom upisa master studija jedne visokoškolske ustanove, prijatnog oktobarskog jutra:
Kandidatkinja se pristojno obukla, počešljana i našminkana se slikala za indeks, stavila parfema.
-Dooobro, slike tu, obrazac tu…a gde vam je uplatnica?
-Tu je.
-Ova je za troškove upisa, gde vam je druga?
-Koja druga?
-Za školarinu.
-Aha, nisam znala kada se to plaća, nisam pronašla informaciju nigde, do kada to mora?
-Danas.
-Aha, a koji iznos mora danas?
-62.500.
-Molim?
Počinje da mi se vrti u glavi, ne znam da li sam ovo samo pomislila ili stvarno izgovorila, desnom rukom štipam levu, jesam budna, jesam živa.
-Ne mogu vam dati indeks dok ne platite (žena nastavlja da priča da bi pacijenta održala u budnom stanju svesti).
-Dobro, jasno… Ali nama su rekli da će školarina moći na rate…
-Pa to je. Prva rata 62 i po hiljade, polovina.
-Ju. Ja se izvinjavam, samo sekund, ja stvarno ne znam gde danas do 13h da rodim 62 hiljade.
-A sutra?
Ovde sam već dobro trezna i otima mi se grohotan smeh. Sutra?! Sutra skroz druga priča, ništa na pola, plaćam celo!
-Izvinjavam se, nije smešno. Ne, ni sutra, definitivno ne.
Izgovaram, a mislim se ne da je smešno, milostiva, nego je urnebesno.
-Dobro, možete pisati molbu za plaćanje u 5 rata.
-Može, dajte molbu pa da pišem.
-Evo, ali morate doneti onda tu prvu ratu inače vas ne možemo upisati.
-U redu. Možda nisam znala jer nikad nisam bila na samofinansiranju. Znači 25.000 danas?
-Jeste, možete i sutra, još sutra je upis, pa ćete onda dobiti index.
-Jasno, 25.000, sutra. Došlo mi da kažem “u crnoj kesi, pod mostom”, al reko’ ćuti sirotiLjo neobaveštena. Zašto ti uvek fali jedan papir? I to onaj najskuplji.


P.s. Šatro šaljiva pričica, a u stvari uvod za “donate button” na Kuferu, prijatelji, braćo, kumovi.

Leave a Reply