Kako da od domaće krave naučiš da gledaš svoja posla

Od životinja se može svašta naučiti, tvrdim. Evo, ko ne veruje, nek pogleda, na primer, kravu. Ako hoćeš, recimo, da naučiš da slediš svoj put i da gledaš svoja posla, ima li za to boljeg učitelja od nje, krave? Pase žena svoju travu, vidi da je gladna, da joj je trava slatka i radi šta joj je volja – jede. Briga je što si ti baš tad naišao i što je dozivaš, vičeš, cokćeš, brskećeš, jok. Ni da mukne!

Eventualno podigne glavu dok joj još travka viri iz usta, baci ti jedan ravnodušan pogled i ne gubi dugo vreme s tobom – nastavlja da žvaće. Gleda životinja svoja posla, šta ima da ti se odaziva? Niti je zanimaš, niti te poznaje. Jesi ti njena koleginica sa zvoncetom? Nisi. Je l’ nosiš lonče da te počasti mlekom? Ne nosiš. Jesi od njene fele? Nisi ni to. Kad mi naiđe moja predvodnica ili neki drugi interesantan faktor, odazvaću se. Ovako, prođi brate slatki, ne pravi buku, ne igra mečka, idi gledaj svoja posla. A ako ne znaš kako, gledaj mene, u tišini, pa nauči.

I još jedno, pazi za koga ćeš sledeći put reći da ima „teleći pogled“. Žao mi je ljudi, omanuli ste. Ta je fraza potpuno naopako ušla u vaše rečnike! Niti moje tele bleji u šarena vrata, niti sam ja, krava, glupa što te danas gledam ‘belo’. Nije to, čoveče, ne. Ne zanimaš me, imam preča posla, SVOJA posla.

Leave a Reply