Onda kad nismo marili

crvene stikle

Večeras sam posle više od četiri i po godine zapalila. Neko je u našem stanu simbolično zaboravio čak četiri različite kutije. Još simboličnije, jedna je kutija bila Karelia Slims i u njoj jedna jedina cigareta. Koga si ti, sestro, čekala?

Izašla sam na terasu i kresnula upaljač potezom koji nisam zaboravila. Isto ‘okidanje’ i isto držanje Nje među prstima. Sa prvim dimom sam se setila svega. Jedva i kroz maglu, nekih malih odmora u dvorištu Svetine gimnazije i velikih odluka, koje su se uz srednjoškolske kafe donosile. Najviše od svega setila sam se leta. Tigraste ‘Fency’ paklice, koja je 2007. bila hit u Crnoj Gori. Potom greškom prosute ture koktela u Mao plažnom baru u Risnu i poručene nove, iste takve, da nadoknadi nanetu štetu. Velikih staklenih čaša obojenih u plavo, šarenih malih suncobrana i izvijenih slamčica. Setila sam se improvizovanih kartonskih pepeljara zabodenih u šljunak na plaži Alibaba na grčkom ostrvu Kos, uljanih sprejeva za sunčanje i četiri preplanule klinke. Setila sam se balkona jednog hotela na Rodosu i doručka sa sokom od ceđene narandže. Prvih jutarnjih cigareta posle teških noći i bačenih nakarminisanih opušaka. Namirisala sam i Kareliu Mentol i maleni upaljač u crvenoj kožnoj futroli, poklon, koji se savršeno slagao uz one crvene lakovane cipele. Setila sam se i smaragdno zelene torbice sa nitnama u koju je pored par osnovnih sitnica mogao stati još jedino beli Davidov Slims. Prisetila sam se i izlivenih noktiju na tufnice i opuštene šake na naslonu stolice u Šansoni, u Novom Sadu, u Zmaj Jovinoj.

Setila sam se: Bilo je dana kad nismo marili.

2 Replies to “Onda kad nismo marili”

  1. Baš simpa, nepretenciozna a lepa priča. Kad ti miris vrati slike.

  2. Baš to! Hvala Ivana, ovo “nepretenciozna” mi znači jednako kao i “lepa” 🙂

Leave a Reply